Hijatalna, odnosno želudačna kila predstavlja stanje kod kojeg deo želuca prolazi kroz otvor u dijafragmi kroz koji normalno prolazi jednjak i dospeva u grudni koš. Najčešći oblik je klizajuća ( sliding ) hijatalna kila, kod koje se gastroezofagealni spoj ideo želuca pomeraju iznad dijafragme. Kod većih paraezofagealnih kila deo želuca može prolaziti kroz otvor pored jednjaka, dok gastroezofagealni spoj ostaje na svom mestu. Kod najkompleksnijih, tip III i IV kila, u grudni koš mogu dospeti i veći delovi želuca, a ponekad i drugi abdominalni organi.

Hijatalna kila je veoma značajna zbog svoje povezanosti sa gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB). Normalna antirefluksna barijera zavisi od funkcije donjeg sfinktera jednjaka, anatomskog položaja gastroezofagealnog spoja i „štipanja“ jednjaka dijafragmom. Kada se gastroezofagealni spoj pomeri iznad dijafragme, ova zaštitna barijera može oslabiti i omogućiti vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak.

Koji su simptomi?

Simptomi zavise od veličine i tipa kile, kao i od toga da li je prisutan GERB. Najčešće tegobe su gorušica, vraćanje kiselog ili gorkog sadržaja u usta, podrigivanje, osećaj pečenja iza grudne kosti i bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka i grudima. Tegobe su često izraženije nakon obroka, pri saginjanju ili u ležećem položaju.

Kod većih hijatalnih kila mogu se javiti i simptomi koji nisu tipični za klasični refluks – osećaj pritiska ili punoće nakon malog obroka, otežano gutanje, rana sitost, nadutost, mučnina, povremeno povraćanje, kao i nedostatak vazduha ili smanjena tolerancija napora zbog pritiska velike kile na grudne organe

Važno je naglasiti da neke hijatalne kile mogu biti potpuno bez simptoma i otkrivaju se slučajno tokom gastroskopije ili radiološkog pregleda.

Koliko hijatalna kila može biti ozbiljna?

Sama prisutnost hijatalne kile ne znači automatski da je neophodna operacija. Odluka zavisi od tipa i veličine kile, simptoma, prisustva GERB-a, odgovora na medikamentoznu terapiju i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta . Međutim, nelečena simptomatska kila ne treba da se posmatra kao bezazleno stanje. Dugotrajni refluks može dovesti do zapaljenja i oštećenja sluznice jednjaka – refluksnog ezofagitisa. Kod težih oblika mogu nastati ulceracije, krvarenje, suženje jednjaka i posledično otežano gutanje. Dugotrajna izloženost sluznice želudačnoj kiselini povezana je i sa razvojem Barrettovog jednjaka, premaligne promene koja povećava rizik za nastanak adenokarcinoma jednjaka . Kod velikih paraezofagealnih kila postoje i mehaničke komplikacije. U određenim situacijama želudac može da se rotira, odnosno uvije, što može dovesti do opstrukcije, poremećaja krvnog snabdevanja i akutnog ugrožavanja zida želuca. Takva stanja predstavljaju hitna abdominalna ili torakoabdominalna hirurška stanja i mogu zahtevati urgentnu operaciju.

Kada se razmatra operacija?

Kod pacijenata sa simptomatskom hijatalnom kilom i dokumentovanim GERB-om, posebno kada simptomi nisu zadovoljavajuće kontrolisani lekovima, hirurško lečenje predstavlja jednu od standardnih terapijskih mogućnosti. Operacija se posebno razmatra kod velikih paraezofagealnih kila, izraženih mehaničkih simptoma, komplikacija ili kod pacijenata kod kojih dugotrajna medikamentozna terapija ne pruža zadovoljavajuću kontrolu bolesti [1,2,5].

Pre operacije je važno pravilno proceniti anatomiju i funkciju jednjaka. U zavisnosti od kliničke situacije mogu biti potrebni gastroskopija, kontrastna radiografija gornjeg digestivnog trakta, CT, pH-metrija i manometrija jednjaka.

Prednosti laparoskopskog lečenja

Laparoskopska hirurgija predstavlja standardni minimalno invazivni pristup za veliki broj pacijenata sa hijatalnom kilom. Operacija najčešće podrazumeva vraćanje želuca i gastroezofagealnog spoja u abdominalnu duplju, oslobađanje i preparaciju hijatusa, zatvaranje proširenog otvora dijafragme – krurorafiju – i, kod

odgovarajućih pacijenata, izvođenje fundoplikacije kojom se rekonstruiše antirefluksna barijera . Prednosti laparoskopskog pristupa uključuju manje hirurške rezove, manju postoperativnu bol, kraći boravak u bolnici, brži povratak svakodnevnim aktivnostima i bolji estetski rezultat u poređenju sa klasičnim otvorenim pristupom. Savremeni podaci pokazuju da hirurška reparacija velikih hijatalnih kila može dovesti do značajnog i dugotrajnog poboljšanja kvaliteta života . Važno je napomenuti da se odluka o fundoplikaciji, kao i izbor između potpune i parcijalne fundoplikacije, donosi individualno. Savremene smernice podržavaju izvođenje fundoplikacije u odgovarajućih pacijenata tokom reparacije hijatalne kile, ali naglašavaju značaj individualnog pristupa i zajedničkog donošenja odluke između pacijenta i hirurga.