Možemo sigurno reći da postojanje hernija  ( kila ) seže kroz više milenijuma. Hernije su prvi put dokumentovane na papirusima iz drevnog Egipta koji potiču otprilike iz 1550. p.n.e. Ovi papirusi obrađuju različita medicinska stanja, uključujući hernije. Lekar Hipokrat (460–370 p.n.e.) pružio je detaljan opis preponskih hernija i njihovog lečenja u antičkoj grčkoj literaturi. U svojim medicinskim spisima, rimski lekar Kelzije (25 p.n.e.–50 n.e.) detaljno je raspravljao o hernijama, opisujući simptome, pokazatelje, kao i moguće tretmane.

Kroz vekove, razumevanje i lečenje hernija nastavljalo je da evoluira. Renomirani anatomista Andreas Vesalius pružio je informacije o anatomiji abdominalnog zida i uzrocima hernija u 16. veku. U 19. veku, hirurške tehnike za reparaciju hernija su usavršene, a već početkom 20. veka, hirurgija hernija postala je uobičajena procedura.

Dakle, kako definišemo hernije u ovom modernom dobu? Kažemo da je hernija nastaje kada unutrašnji organ ili masno tkivo prolazi kroz slabo mesto na trbušnom zidu a zbog urođene ili stečene slabosti zida mišića ili tkiva. Većina kila se javlja u predelu prednjeg trbušnog zida. Koje su uobičajene vrste hernija?

1. Preponska hernija: Smatra se najčešćim tipom hernije u ljudskoj populaciji, definisana kao izbočina intraabdominalnog organa ili strukture kroz slabo mesto u abdominalnom zidu u preponskom (inguinalnom) regionu.
2. Umbilikalna hernija: Javlja se kada intraabdominalni organ ili struktura (poput masnog tkiva) probiju kroz slabo mesto u abdominalnom zidu u umbilikalnom (pupčanom) regionu.
3. Inciziona hernija: Takođe često klasifikovana kao postoperativna hernija, ovo je defekt abdominalnog zida na mestu prethodnog hirurškog reza (hirurški ožiljak).
4. Hiatalna hernija: javlja se kada deo ili ceo želudac prođu kroz otvor u dijafragmi i dospeju u grudnu šupljinu. Više ćemo pomenuti o hiatalnim hernijama u detalju u našem narednom blogu o GERB-u (gastroezofagealna refluksna bolest).

Najčešći simptom povezan sa postojanjem hernije je bol. Bol obično raste tokom fizičke aktivnosti (poput savijanja, podizanja teških predmeta ili vežbanja u teretani). Važno je napomenuti da su hernije praćene vidljivom izbočinom, koja postaje izraženija kada je to područje izloženo povećanom pritisku (što se postiže podizanjem predmeta, trčanjem, vežbanjem, itd.).

Što se tiče lečenja hernija? Odgovor je jednostavan - hirurgija. Danas, napredak tehnologije i njeno implementiranje u svakodnevnu hiruršku praksu značajno su poboljšali dugoročne rezultate i vreme oporavka pacijenata koji prolaze kroz hirurško lečenje hernija. Šta podrazumevamo pod tehnološkim napretkom? Hajde da istaknemo nekoliko stvari. Prvo, izum i primena mrežice u jačanju oslabljenog abdominalnog zida značajno su smanjili stopu ponovnog javljanja hernija. Hirurške mrežice su tokom vremena prošle značajnu evoluciju i razvoj, što je dovelo do stvaranja efikasnijih i bezbednijih proizvoda. Kako su se hirurške mrežice razvijale? Hajde da pogledamo:

1. Materijali: Nekada napravljene od životinjskih tkiva poput creva svinje ili krave, hirurške mrežice su od tada napravljene od sintetičkih materijala, uključujući polipropilen, poliester i ePTFE (prošireni politetrafluoretilen). Sintetičke mrežice su otpornije, manje podložne infekcijama i manje je verovatnoća da će biti odbačene od strane našeg tela
2. Dizajn: Dizajn hirurških mrežica se takođe menjao tokom vremena. Mrežice su prvobitno bile ravne i osnovne, ali sada se nude u različitim veličinama, oblicima i karakteristikama, poput višeslojnosti, podesive napetosti i ojačanih ivica. Ovi napretci tehnologije omogućili su postavljanje mrežica na optimalnu lokaciju oslabljenog abdominalnog zida na bolju lokaciju i sa boljom podrškom.
3. Biokompatibilnost: Svakako jedna od komponenti koja je dodatno unapredila lečenje hernija mrežicama.
4. Laparoskopsko postavljanje mrežice: Zbog razvoja laparoskopske hirurgije, sada je moguće postaviti hirurške mrežice kroz male incizije, uzrokujući manje oštećenje tkiva, brži oporavak i manje komplikacija. Pacijentu je na ovaj način omogućeno ranije vraćanje svakodnevnim aktivnostima
5. 3D štampanje: Upotreba tehnologije 3D štampanja omogućila je kreiranje personalizovanih mreža koje su veličine i oblika koji tačno odgovaraju zahtevima pacijenta, što dovodi do preciznijeg plasmana mrežice, a samim tim i smanjenjem šansi za dislokaciju mrežice.

Pomenuli smo laparoskopiju. Siguran sam da većina ljudi koji su ikada tražili informacije o hirurškom lečenju naišla na frazu "laparoskopsko". Pa, reč potiče od grčkih reči "lapara", što znači "bok" i "skopeo", što znači "videti". Laparoskopsko lečenje hernija postalo je zlatni standard, omogućavajući kraći boravak u bolnici, manje postoperativnog bola, kao i poboljšani QOL ( kvalitet života). Kako se to tačno radi? Laparoskopske procedure se izvode kroz male incizije na abdominalnom zidu, u rasponu od 5-10mm, sa glavnim naglaskom na ergonomiju portova, što  omogućava optimalno korišćenje hirurških instrumenata potrebnih za uspešan i dugotrajan pozitivan ishod izvedene hirurgije.

U svojih 13 godina specijalističke prakse (i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i u Srbiji) težio sam izvrsnosti u izvođenju laparoskopskih reparacija  hernija. Pružanjem punog spektra laparoskopskog zbrinjavanja hernija(preponskih, postoperativnih, umbilikalnih i hiatalnih) kao proceduru sa odlaskom istog dana u više od 90% slučajeva, smatram da sam u prilici da pacijentima ponudim optimalan izbor hirurške procedure